Певање на црквенословенском чува српске напеве појачке традиције, повезујући парохијане са духовним и културним коренима.

Певање на српском језику повећава разумевање и веће учествовање парохијана, продубљујући веру.

Певање на руском доноси јединствену културну димензију, обогаћујући литургијске химне и обједињујући правослане традиције.

Певање на грчком уз византијске мелодије повезује нас са древним напевима источног православног црквеног појања и подстиче на неговање духовног живота.

Певање на енглеском омогућава парохијанима да у потпуности разумеју поруку црквених песама и подстиче интезивније учествовање у богослужењу.